Štafeta mladosti je palica koja je išla kroz celu SFR Jugoslaviju i svakog 25. maja, na praznik „Dana mladosti“, dodeljivana je tadašnjem jugoslovenskom predsedniku Josipu Brozu Titu.
Dan mladosti se održavao u znak sećanja na pobijene omladince, čitav Okružni komitet SKOJ-a za Drvar, tokom nemačkog desanta u Drugom svetskom ratu.
Štafeta mladosti je uvedena 1945. godine, na predlog omladine Kragujevca, kao „Titova štafeta“.
U prvoj Titovoj štafeti, učestvovalo je 12,500 omladinaca, koji su pretrčali trasu dugu 9,000 kilometara, Titu predali prvih devet štafetnih palica i Plavu knjigu sa 15000 potpisa omladine Šumadije. Te prve štafete predate su mu u Zagrebu, dok je narednih godina, sve do 1956. Tito lično primao poslednje nosioce štafete pred Belim dvorom u Beogradu, čemu je prethodio svečani doček na Trgu Republike.
Godine 1957, na Titovu inicijativu, taj događaj proglašen je za „Dan mladosti“. Do Titove smrti 1980. godine, štafeta se dodeljivala lično njemu na Stadionu JNA u Beogradu. Štafeta mladosti 1980. godine, koja se u susret osamdeset i osmom Titovom rođendanu, na dan njegove smrti 4. maja zatekla na putu po Hrvatskoj, prekinula je svoj put i položena je na odar predsednika u Skupštini SFRJ.
Štafeta mladosti nastavlja svoj život i posle smrti Josipa Broza i postaje simbol ljubavi i odanosti njegovom delu.
1987. godine, u Jugoslaviji je izbio skandal kada je u Sloveniji objavljeno idejno rešenje ljubljanskog dizajnerskog ateljea „Novi kolektivizam“ po uzoru na Neue Slowenische Kunst; ono je u stvari bio prepravljeni nemački nacistički plakat, kopija dela „Treći rajh“ Riharda Klajna. Rešenje koje je na kraju usvojeno, razlikovalo se od prethodnih štafeta. Urađena je od pleksiglasa, sa osam kapi krvi.
Sledeće godine, 1988, poslednji put je na beogradskom stadionu održana priredba povodom Dana mladosti. 1989. godine SSOJ je ukinuo ovu nekada popularnu priredbu.
Nazivi:
- „Titova štafeta“ (1945-1957)
- „Dan mladosti“ (1957-1980)
- „I posle Tita-Tito“ (1980-1988)
Nosioci štafete mladosti:
1957 – Miko Tripalo, predsednik Centralnog komiteta Narodne omladine Jugoslavije
1958 – Mića Prelić, član Štaba omladinskih radnih brigada na izgradnji auto-puta Ljubljana-Zagreb
1959 – Stanka Gorišek, Radnica iz Celja
1960 – Mile Gavritov, radnik iz Štipa
1961 – Slobodan Jovanović, radnik iz Titovog Užica
1962 – Fuada Midžić, studentkinja iz Sarajeva
1963 – Momčilo Knežević, učenik iz Pljevalja
1964 – Josip Harcet, radnik iz Zagreba
1965 – Miroslav Cerar, jugoslovenski reprezentativac u gimnastici
1966 – Mirko Anžel, potporučnik JNA
1967 – Miodrag Strunjaš učenik iz Pljevalja
1968 – Edvard Franković auto-mehaničar iz Pazina
1969 – Katica Stefanović, studentkinja iz Niša
1970 – Ljiljana Žežova, učenica iz Skoplja
1971 – Nazmija Jenjeva, radnica iz Prištine
1972 – Branko Mandić, radnik iz Bihaća
1973 – Milan Ivetić, radnik iz Kikinde
1974 – Vojko Mahnič, radnik iz Izole
1975 – Vjera Begović , studentkinja iz Titograda
1976 – Miša Maričić, zemljoradnik iz sela Selevac, kod Smedereva
1977 – Marica Lojen, učenica iz Kumrovca
1978 – Čede Đorđevski, student iz Skoplja
1979 – Sanija Hiseni, studentkinja iz Prištine
1980 – zbog smrti Josipa Broza Tita Štafeta je prekinula svoj put
1981 – Ivan Ižak, mašinbravar iz Beočina
1982 – Ciril Zaplotnik, zemljoradnik iz sela Zaplotnik, kod Kranja
1983 – Miodrag Mrdak, oficir duge plovidbe iz Kotora
1984 – Milibor Antović, rudar iz Bora
1985 – Zoran Vignjević, jugoslovenski juniorski prvak u streljaštvu, sa Krka
1986 – Tatjana Dodevska, zaposlena, kao najbolja studentkinja, kao pripravnica u SUP-u u Kumanovu
1987 – Rajmonda Borošaj, učenica iz Gnjilana
Foto: Aleksandar od Beograda
